Поганово . . .
Приказивање постова са ознаком Zoran B. Petrović. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Zoran B. Petrović. Прикажи све постове
уторак, 4. јун 2013.
недеља, 21. април 2013.
.JPG)
субота, 9. март 2013.
петак, 8. март 2013.
Неочекиван поглед, са стране
Milena (mimma) Petrović, Zoran B Petrović, Mirjana Petrović i Gojko Škarić
Zoran B Petrović, Milena (mimma) Petrović, Gojko Škarić i Mirjana Petrović
Gojko Škarić,Mirjana Petrović, Milena (mimma) Petrović i Zoran B Petrović
(u prednjem planu) Prof. Rusomir Bogdanovski (pisadžija) i Milena (mimma) Petrović (filmadžija), (u zadnjem planu) Gojko Škarić i Zoran B Petrović (filmadžije)
Fotke iz života "pokupila" moja kuma - Dragica Vukadinović
субота, 21. август 2010.
петак, 20. август 2010.
U to vreme - 1971. godine glumica u mom filmu - kasnije Moja prva i jedina žena (kao i FENDER gitara)
Mirjana Đurović, kasnije Petrović i Zoran B Petrović
понедељак, 16. август 2010.
недеља, 15. август 2010.
петак, 23. јул 2010.
Vejači ovejane suštine
 |
| Photo : mimma sEnna Zemun, 18. januar 2009. oko 18.24 - patafizička seansa. S leva na desno sede vejači : zoranDjavo, mImma sEnna, Gojko i Dragica (AC grup) i Mira. |
четвртак, 22. јул 2010.
Штитарац 1951.
 |
| Бранислав, Олга и Зоран |
 |
| Зоран |
 |
| Зоран у Књажевцу |
 |
| Иван В. Петровић, Зоран, Јанка Петровић, Божидар Марјановић, Бранислав и Олга Петровић |
 |
| Иван и Јанка Петровић |
 |
| Олга и Зоран |
 |
| Бранислав и Зоран |
 |
| Иван, Зоран, Јанка, Бранислав, Олга и Градимир Петровић |
 |
| Бранислав, Олга и Зоран |
 |
| Зоран вози слона (гуменог) |
 |
| Све тече, све се мења. У исту реку . . . (Хераклит) |
 |
| Каубојац |
Београд 1950. - на Келемегдану
уторак, 29. јун 2010.
Зоран Б. Петровић
 |
Zoran B. Petrović, Beograd 1949. godine
Три искуства, расута у времену, разјаснила су ми бит феномена који називамо "естетско осећање".
У Крагујевцу 17. септембра 1965. око 11 часова пре подне, у читаоници градске библиотеке читам књигу о Родену. Објашњавајући како прави скулптуре, каже : "Узмем блок мермера и одбацим све што је вишак".
Крајем марта 1986. , предвече, долазим на Сењак код Пеђе Исуса (проф. Др. Предраг Ристић, аритекта). На сред поткровља дрнда препуна машина за веш. Пеђа седи на остацима преградног зида, који је преобликован у унутрашњу декорацију. Саветује ме како да од тавана који је нашла моја жена, направим "поткровље". Каже : "Зоки, прати оно што ти простор нуди. Препознај у том визуелном хаосу форму која већ постоји, али је на први поглед невидљива".
Септембра исте године, као мачак чучим на недовршеном крову, са Животом, сељаком, дунђером са периферије Крагујевца. Правимо "поткровље". После три љуте ракије, да би, како каже, могао на крову да одржава равнотежу, Живота гласно размишља : "Прво физика, после естетика ! ".
Три искуства, расута у времену, разјаснила су ми бит феномена који називамо "естетско осећање".
У Крагујевцу 17. септембра 1965. око 11 часова пре подне, у читаоници градске библиотеке читам књигу о Родену. Објашњавајући како прави скулптуре, каже : "Узмем блок мермера и одбацим све што је вишак".
Крајем марта 1986. , предвече, долазим на Сењак код Пеђе Исуса (проф. Др. Предраг Ристић, аритекта). На сред поткровља дрнда препуна машина за веш. Пеђа седи на остацима преградног зида, који је преобликован у унутрашњу декорацију. Саветује ме како да од тавана који је нашла моја жена, направим "поткровље". Каже : "Зоки, прати оно што ти простор нуди. Препознај у том визуелном хаосу форму која већ постоји, али је на први поглед невидљива".
Септембра исте године, као мачак чучим на недовршеном крову, са Животом, сељаком, дунђером са периферије Крагујевца. Правимо "поткровље". После три љуте ракије, да би, како каже, могао на крову да одржава равнотежу, Живота гласно размишља : "Прво физика, после естетика ! ".
Пријавите се на:
Постови (Atom)
С леве стране ИСКУСТВО и ВЛАСТ, оличени у зрелом добу, с десне спремност на АВАНТУРУ, на неизвесност, оличени у младости подржаној позним добом.
Напетост између десне и леве стране отвара исконску тему : ТУМАЧЕЊА, приповедања, приказивања света у оном облику који се појави тек када кроз нас "прође".
Poznaješ temu, poznaješ likove i mesta si obišao unapred. A onda dođeš i samo kažeš snimatelju - kamera će da bude TU. Objektiv na 50 mm.
Ono što se vidi iza snimljenog lika i ne percipiraš jasno. Podsvest ti kaže da je to dobro ili loše. To jednostavno osećaš. Nije racionalno.
Potom, ako ti lik pruži dovoljan nivo ekspresije, koji si očekivao, kadar je dobar.
Ako, pak, ne možeš da dobiješ očekivanu emocionalnu interpretaciju, premeštaš aktera ispred veoma intersentne pozadine, postavljaš ga u vizuelni kontekst koji će sa njega da skine veliki deo pažnje, pa on može da lupeta kojekakve gluposti, a da gledalac na to ne obrati pažnju, jer gleda veoma impresivne "snimke".