У пролеће 1972. године, шетајући феничанско-римским насељем поред либијског села Шахат, моји родитељи решили су да предахну на шупљим клупама јавног клозета. Како нам је, касније, причао Клаудио, археолог који руководи ископавањима и рестаурацијом, јавни клозет био је место састајања угледних људи, који су, олакшавајући се, доносили битне одлуке за живот заједнице.
Нема коментара:
Постави коментар