најбоља фотографија коју сам "снимио" , а да за то нисам одговоран !

прабаба Јанка (девојачко Марјановић), у наручју двогодишња Јелена Петровић, поред ње, прадеда - Иван Петровић, заљубљеник у женску децу (као и ја),  "песник" , "сељак" (као и ја) , "вејач овејане суштине", "ПАТАФИЗИЧАР", од кога и ЈА  следујем ту црту погледа на лево, уз уздигнуту руку ка коначном бескрају, на горе. Ка Космосу. Више ми лежи Грчки Космос, него латинска Васиона. Мислим на ону врсту Космоса која је као шаторско крило, ту близу изнад нас, које нам одређује домет. Да се не ширимо претерано.

Da se ne širimo preterano . . .